date
Funkcija:
date ispisuje ili menja sistemsko vreme
Sintaksa:
date [-u] [-s datum] [+format karakter][MMDDhhmm[[CC]YY][.ss]]
Opis:
Komanda date ispisuje ili menja sistemsko vreme.Komanda date se manje koristi za pokazivanje datuma u komandom radu, već se uglavnom korisiti za svestrano formatiranje datuma u Shell skriptama.
U dobro konfigurisanom Linux sistemu komanda date se automatski podešava na lokalnu zonu. Naročito je dobro urađeno pomeranje vremena između srednje evropskog vremena (MET) i letnjeg vremena (Daylight Saving Time (DST), MEST). Vremenska zona TZ može da se menja sa lokalnom promenljivom.
Upisivanjem promenljive LANG ili LC_TIME sa važećom vrednošću, može se dobiti format datuma specifičnan za navedenu zemlju.
Koristeći karakter `+' možemo spajati sledeće formatne blokove:
- %%
- karakter %
- %n
- kraj reda
- %t
- tabulator
- %H
- sati, 00 do 23
- %I
- sati, 00 do 12
- %k
- sati, 0 do 23
- %l
- sati, 1 do 12
- %M
- minuti 00 do 59
- %p
- AM ili PM ,odnosno lokalno pokazivanje za prepodne i popodne
- %r
- vreme, 12 satno (hh:mm:ss AM/PM)
- %R
- vreme, hh:mm
- %s
- sekunde od 1.1.1970, 00:00:00 Sat (Epoche)
- %S
- sekunde 00 do 59
- %T
- vreme, 24 satno (hh:mm:ss)
- %X
- vreme, 24 satno (%H:%M:%S)
- %Z
- vremenska zona; ili prazno, ako ni jedna zona nije podešena
- %a
- skraćenica za dan u nedelji u lokalnom formatu
- %A
- dan u nedelji u lokalnom formatu
- %b
- skraćenica za mesec u godini u lokalnom formatu
- %B
- mesec u godini u lokalnom formatu
- %c
- datum i vreme u lokalnom formatu
- %C
- vek
- %d
- dan u mesecu, 01 do 31
- %D
- datum (mm/dd/yy)
- %e
- dan u mesecu, 1 do 31
- %h
- isto kao %b
- %j
- dan u godini
- %m
- mesec 00 do 12
- %U
- broj nedelja, nedelja se uzima kao prvi dan nedelje
- %w
- dan u nedelji 0 do 6
- %W
- broj nedelja, ponedeljak se uzima kao prvi dan nedelje
- %x
- datum (mm/dd/yy)
- %y
- zadnje dve cifre veka
- %Y
- ceo broj (cifra) godine
Podešavanje sistemskog vremena
Podešavanje vremena je dozvoljeno samo sistem administratoru.
Unošenje novog datuma može da se uradi ili sa -s opcijom, ili u formi jednog jeding broja. Mesta broja imaju sledeće značenje:
- MM
- mesec
- DD
- dan u mesecu
- hh
- sati
- mm
- minuti
- CC
- prva dva mesta broja za godinu (neobavezno)
- YY
- zadnja dva mesta broja za godinu (neobavezno)
- ss
- sekunde (neobavezno)
Opcije:
- -d datum
- menja datum u standardni format ili u neki drugi koji je u definisan u komandnom redu
- -s datum
- (set) definiše vreme na Datum; Datum može da sadrži ime meseca, vremensku zonu ili neku drugu srodnu opciju
- -u
- (universal) ispisuje (ili definise) vreme kao UCT (Universal Coordinated Time, poznato i kao Greenwich Mean Time)
Okruženje:
U TZ lokalnoj promenjivoj može da se nalazi druga vremenska zona od one koja je sistemski već podesena od strane administratora. Ako u datoteci /usr/lib/zoneinfo ne postoji ili nije određena ni jedna vremenska zona, system će automatski da podesi na GMT.
Ako aktuelna verzija date podržava local onda se u lokalnoj promenljivoj pomoću LANG ili LC_TIME može podesiti lokalni format datuma. Vrednost te promenjive mora da odgovara jednnom poddirektorijumu /usr/lib/locale u kome mora da se nalazi datoteka LC_TIME sa ogovarajućom tminfo strukturom.
Primer:
Sa komandom$ date "+Tačno je %H sati i %M minuta."
Tacno je 18 sati i 21 minut.
$ _
može se jednostavno i dobro razumljivo vreme ispisati na ekranu. Ako imate sistem administratorska prava, možete da podesite sistemsko vreme:
# date -s "Mo Mai 21 18:25:07 GMT 2001"
Mo Mai 21 18:25:07 MET DST 2001
# _
Datum će biti interno upamćen pomoću cetvorobajtne celobrojne promenjive. "Nulta tacka" je 1.1.1970 u 0 sati. Ovaj datum se još označava kao Epoha. Opseg dozvoljenog sistemskog vremena počinje 13.12.1901 godine u 20:45:52 i završava se 19.01.2038 u 03:14:07 (Universal Coordinated Time).
Ukoliko želite da vidite vreme u nekoj drugoj vremenskoj zoni, dovoljno je da podesite promenljivu TZ. Na primer, ako želite da pogledate koliko je sati u Londonu:
# TZ=Europe/London date
Za punu listu mogućih vrednosti promenljive TZ, pogledajte /usr/share/zoneinfo.
Autor:
David MacKenzie
Artikelaktionen