"Koji programski jezik da učim?!"

Svet programskih jezika i alatki

Svaki posao zahteva sasvim određene alatke, a programski jezici su alatke.  Kao što se autogenim varenjem ne kuva kafa, tako se ni u C jeziku ne piše skripta za sajt. Tako da smo došli do važnog pitanja: čime želite da se bavite, ili šta želite da napravite? Neki jezici se koriste za vrlo detaljne operacije na nivou memorije i procesora i u njima se pišu upravljački programi, ili se dodaju drugim projektima jer se brzo izvršavaju (C, asembler). Neki su standard u softverskoj i igračkoj industriji (C++), a neki programski jezici su uobičajeni u poslovnoj sferi (VB.NET). Sa druge strane, tu su jezici koji se sreću u akademskim krugovima (Python, Tk, Java) i mestima gde je potrebno brzo izraditi prototip programa, koji će se potom napisati u C++ ili nekom drugom jeziku. Neki programi su specijalizovani za web stranice (PHP). Prolog i Lisp se koriste za razvoj logičkih aplikacija i veštačke inteligencije. R je programsko okruženje za statističku obradu. U Adi se pišu upravljački softveri za važne sisteme u avionskoj industriji.

Predrasude i preporuke

Izbor je ogroman. Jezika je tako mnogo, da je olaki savet „uči C++!“ ili „uči VB!“, ma koliko dobronameran bio, u suštini – subjektivan. Nekad su saveti i zastrašujuće odbojni. Neki ljudi veruju da je reč „programer“ vezana za matematičare i fizičare i strašne naučne teoreme koje se uče godinama. To je zabluda – matematika je u programiranju potrebna samo ukoliko se bavite problemima za čije rešenje je matematika neophodna. Na primjer, kompleksne radnje sa objektima u tri ravni zahtevaju znanje matematike, ali pretraga baze i ispis rezultata na sajtu – ne zahtevaju. Ne zahtevaju ni mnoge druge zabavne stvari koje poneko želi predstaviti komplikovanijim nego što jesu.

Još jedan od famoznih argumenata kojim se dobacuju učesnici u raspravi, dok novajlija užasnut posmatra, jeste: „ako ne uzme da uči taj i taj jezik nikad neće naučiti šta je to i to, to i to i to i to!“. Naravno, mladi programer ili programerka i ne naslućuju šta bi moglo biti „to i to“, ali programiranje već zvuči tako strašno da postaju nervozni i predomišljaju se.

Smernice za odabir programskog jezika?

Mi ćemo sebi dozvoliti subjektivnost, mada ne suviše odsečnu. Mišljenje je autora ovog teksta, hobi-programera, da mlade autore treba upoznati sa otvorenim programskim sistemima. Odnosno, sa razvojnim okruženjima koja su besplatna, rade na više platformi (Windows i Linux) i za koje postoji dobra podrška u vidu zajednice. Teško da će iko pogrešiti ako odabere bilo koji od poznatijih jezika koji zadovoljavaju ova tri uslova: C, C++, Java, Python ili neki drugi.

Samo programirajte!

U suštini, odgovor na pitanje iz naslova glasi: učite bilo koji programski jezik. Sigurno ste naslutili da se radi o nečem zabavnom, kreativnom, inteligentnom – u pravu ste, i zato ne dozvolite da interesovanja tek tako nestane. Na kraju, oni koje programiranje bude „držalo“ brzo će uvideti da nisu svi problemi rešivi istom alatkom – a onda počinje potraga za informacijama i rad u drugim programskim jezicima.