Kako je sve počelo

Krajem avgusta 1991, student iz Finske, Linus Torvalds, na konferencijsku grupu comp.os.minix, poslao je poruku sa sledećim sadržajem:

Hello everybody out there using minix - I'm doing a (free) operating system (just a hobby, won't be big and professional like gnu) for 386(486) AT clones.

Pozdrav svima koji koristite Minix – Pravim (slobodan) operativni sistem (samo hobi, neće postati značajan i profesionalan kao GNU) za 386 (486) AT klonove.

Linus Torvalds je svoj operativni sistem napravio na osnovu operativnog sistema Minix, mini verzije Unixa, promenivši je, da bi je prilagodio svojim potrebama. Do sredine 1993. njegov sistem se veoma udaljio od Minix korena, i postao je samostalna i veoma upotrebljiva verzija Unix-a. Linusov operativni sistem i entuzijazam su prihvatili programeri sirom celog sveta, te se novi operativni sistem raširio po celom svetu, postavši operativni sistem sa najbržim razvojem. Danas u svetu postoji preko 80 poznatih distribucija Linux-a, s time da se njihov broj stalno povećava. Najveći uticaj na razvoj Linux-a ima, naravno, Internet, preko kog je omogućena saradnja programera iz celoga sveta.

Distribuiranje operativnog sistema Linux, u svetu, podleze sledecim pravilima: - Linux operativni sistem i software za Linux, mozete slobodno kopirati i distribuirati, i to možete naplaćivati, - svako kome distribuirate Linux (i software za Linux) ima pravo da kopije besplatno daje nekom drugom, - uz distribucjiu Linux-a morate da distribuirate i izvorni kod, ili da ga učinite dostupnim samo za troškove presnimavanja.

Ideja je u tome da je programerima dopušteno da distribuiraju kopije, i da se ohrabruju u tome, a da se usluge održavanja naplaćuju, sve dok sam software ostane potpuno slobodno dostupan.

To je, takođe još jedna karakteristika Linux-a koja ga je učinila popularnim, i koja je omogućila njegov izuzetno brz razvoj, i koja ga je stavila rame uz rame sa "najpopularnijim" operativnim sistemom današnjice – Microsoft Windows-om.

Sam Linux je, dakle, verzija Unix-a. Preuzeo je sve njegove dobre osobine, i dobio neke nove. I praktično, svi programi koji su pisani za UNIX, izvršavaće se i na Linux-u bez problema.

Osnovne komponente operativnog sistema Linux

Linux se sastoji iz dve osnovne komponente:

1. kernela, ili takozvanog jezgra sistema
2. shell-a, ili takozvane školjke sistema.

Kernel je jezgro celog sistema. Ono kontroliše pristup kompletnom kompjuterovom hardware-u, rasopred rada procesa, organizaciju memorije, datoteka i raspodelu sistemskih resursa.

Shell je komandni interfejs, koji interpretira ulazne podatke i aktivira odgovarajuće sistemske programe koji čine kernel sistema. Svaki korisnik, uključivanjem u sistem započinje svoj shell proces, pomoću kog može da aktivira svoje shell komande i programe. Postoji nekoliko shell-ova, od kojih su najpoznatiji Bash, Bash New, Bourne, Bourne Again, Korn i C.