TCP/IP

Familija TCP/IP protokola  razvija se od 1973 godine. 1978 godine prestavljena je verzija IPv4. Ova verzija koristi se i danas i standard je skoro svugde u svetu. Od 1982 godine tadašnji ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network)  prebacio se  na IP protokol. Danas je IP protokol standardni protokol za Internet. Većina firmi je svoje mreže prebacila takođe na TCP/IP, da bi mogli da koriste sve servise kao i da bi lakse ostvarivali komunikaciju sa Internetom.

Prednosti TCP/IP su:

• TCP/IP se ne oslanja niti na jednu firmu niti je od bilo koje zavistan
• TCP/IP moguće je na jednostavan načini implmentirati kako na obične tako i na super računare
• TCP/IP je koristi i u LAN (Local Area Network) i u WAN (Wide Area Network) mrežama
• TCP/IP oslobađa aplikacije od zavisnosti sistema za transport

OSI referentni model se koristi da bi podelio mrežne protokole za komunikaciju na sedam slojeva (nivoa).  A to su:

• Layer 1 - Fizički sloj (eng. physical layer)
• Layer 2 - Sloj za transfer podataka (eng. data link layer)
• Layer 3 - Mrežni sloj (eng. network layer)
• Layer 4 - Transportni sloj (eng. transport layer)
• Layer 5 - Sloj sesije (eng. session layer)
• Layer 6 - Prezentacioni sloj (eng. presentation layer)
• Layer 7 -  Aplikacioni sloj (eng. application layer).
  

Pošto je TCP/IP protokol stariji od OSI modela on nema tako preciznu podelu nego koristi samo četiri sloja (nivoa):

• Layer 1 -  Mrežni interfejs (eng. Network Interface)
  
• Layer 2 -  Internet sloj (eng. Internet)
  
• Layer 3 -  Transportni sloj (eng. Transport)
  
• Layer 4 -  Aplikacioni sloj (eng. Application)