Пријава


Да ли сте заборавили лозинку?
prijatelji LUGoNSa
gnu.gif
linuxzasve.jpg
hulk.jpg
zextras_logo.png
 
Налазите се овде: Дом / Vesti / Hasta la Vista, deo 1: Majkrosoftov finalni marš smrti

Hasta la Vista, deo 1: Majkrosoftov finalni marš smrti

аутор: Nikola Kotur Последња измена 12:34 13.09.2006.
Čekajući taj "drugi" operativni sistem, nije loše malo se više informisati o njemu...

Jadni Bil Gejts. Svet će ga se sećati kao najbogatijeg čoveka na svetu i kao osnivača Majkrosofta, ali nikada neće dostići isti status kao njegovi arhirivali Stiv Džobs i Stiv Voznijak (poznat kao “Voz”).

Mlađe generacije možda ne znaju poslednjeg, ali Stiv Voznijak je bio tehnički čarobnjak koji je stavio Apple na mapu. Njemu je bilo potrebno samo šest čipova kako bi kontrolisao flopi disk, dok je drugima trebalo dvadeset. Sa rečima: “Radilo se samo o dva čipa. Nisam znao da će ih ljudi koristiti.” on je dodao grafiku visoke rezolucije u Apple ][. Takođe je dizajnirao interpreter Calvin. Bespotrebno je reći, ovaj čovek dobija neograničeno poštovanje od nas nerdova.

Nažalost, Bil Gejts nije čarobnjak. Čak i gore, on je loš programer. Kada je Martin Eler, Majkrosoft programer, našao grešku u rutini MS-Basic interpretera, uzviknuo je “Koji je moron napisao ovo g***o bez mozga?” da bi kako je sam Gejts napisao “g***o bez mozga”. Mislim da je sigurno reći kako je Bil Gejts teško tehnički čarobnjak kakvim bi veoma voleo da bude.

Ključna reč života Stiva Džobs je “next”. Stiv je oduvek znao šta dolazi sledeće. Nije mi bilo iznenađenje kada je osnovao novu kompaniju i napravio računar, oboje ih je nazvao “NEXT”. Stiv možda nije sve sam izmislio, ali je uvek nekako znao šta je “vruće”, a šta ne. Sedamdesetih, mikroračunari su bili vruća tema. Osamdesetih, grafički korisnički sistem je bio vruća tema. Devedesetih, Unix je bio vruća tema. Na početku sledećeg milenujuma, digitalna muzika je bila vruća tema. Čak i ako vam se Stiv Džobs uopšte ne sviđa, ne možete reći da nema oko za trendove.

Spisak zasluga Bila Gejtsa je prilično bled, u poređenju sa Stivom Džobsom. Dok su Džobs i Voznijak pravili svoje Apple-ove, Bil Gejtsje bušio Basic programe na rolnama papira za Altair mikroračunar u neuglednom hotelu u Albikverkiju. Kada je svet kliktao na svojim Mac-ovima, Majkrosoft vam je doneo MS-DOS 3.3. Čak nije u potpunosti ni koristio Intel 80286 mikroprocesor. Kada je Martin Eler rekao Gejtsu da ne bi trebao ignorisati mali protok dostupan 1995. godine, Gejts nije imao pojma o čemu ovaj priča. “Ovaj.. ovaj..” je sve što je mogao izustiti. Opet, Gejts je imao dobre biznis instinkte, ali on nije vizionar. On je možda napisao "The road ahead", ali nažalost po njega, ostatak sveta se bio usmerio u potpuno drugom smeru, stoga i drugo izdanje da bi se ispravile neke greške koje je gosp. Gejts napravio (kao što je kompletno ignorisanje Interneta). Ali, šta da očekujete od nekoga ko je mislio da vam nikada neće biti potrebno više od 640 KB memorije?

Jedan ozloglašen dokaz da Bil Gejts greši opet i opet, su “marševi smrti”. Prema Cinepad-u (koji hostuje ceo MS-rečnik), marš smrti je: “Dugo, finalno odbrojavanje do datuma isporuke, uključuje dane od 16-25 sati, dremke na kaučima i mnogo 'ravne hrane' (hrane, uglavnom iz mašina, koju možete gurnuti ljudima ispod vrata kako bi mogli da nastave sa radom)”. 2001. godine Majkrosoft je bio napravio dokumentarac slaveći stvaranje Windowsa XP. Alčin, potpresednik Majkrosofta, je pregledao film i naredio da se spali. Snimanje u Majkrosoftovom kampusu je kao snimanje u klanici. Možda vam se meso sviđa, ali ne želite da znate kako se pravi. Marševi smrti jednostavno nisu lepi.

Sve u svemu, marševi smrti su neophodno zlo za Majkrosoft kako bi postigao propušteno i ostao u biznisu. Prvi marš smrti je bio 1984., kada je Majkrosoft očajnički pokušavao da održi korak sa revolucionarnim Macintosh-om iz Apple-a. I nemojte me pogrešno shvatiti, neki od Majkrosoftovih programera su veoma pametni. Prva i nikada izdana verzija Windowsa je koristila tehnički superioran “pre-emptive multitasking”. Bil Gejts nije imao pojma šta to znači. On je samo hteo Macintosh klona i želeo ga je odmah. Nije želeo proporcionalne skrol linije, zato što ih Mac nije imao. Nije želeo prevuci-i-spusti funkcionalnost zato što je Mac nije imao. Možete li zamisliti kakav je Windows 1.0 mogao biti da je tim radio po svom? Ali, oni su odbacili sav kod koji su napisali do tad i iskoristili “kooperativni multitasking” umesto, koji je odgovoran za milione računarskih padova i smrzavanja. To je vratilo tim godinu unazad.

Windows 1.0 je bio malo toga, a prekasno. Macintosh je postavio standard za GUI bazirane desktope. Posledično, Windows 2.0 je bio promašaj. Tako je bio i Windows/286. U međuvremenu, svi su čekali nadolazeći OS/2. Onda je došao Windows 3.0. I došao je na velika vrata. Bio je hit. Nikada više nećemo čuti za OS/2 opet.

Ono što je malo njih znalo je da je Windows 3.0 bio veoma gadan hack, kojeg je sklopio Dejvid Vajse. Ono što je on uradio je u principu veoma jednostavno: pokrenuo je Winows u debageru da bi našao koji delovi se ne izvršavaju u zaštićenom modu i onda to popravio – liniju po liniju. U to doba Windows kod je već bio velik stotine hiljada linija. Na kraju, on je to uradio. Prvi put kada se “pokrenuo”, srušio se. Ovo je ono što Majkrosoft zove “Zero Bug Release” (ne, kao što ste možda pomislili, verzija softverskog proizvoda koja je bez greške, već (u orvelovskom obrtu) izdanje u kome su eliminisane velike greške, sa puno preostajućih manje važnih problema).

Windows je izgledao nezaustavljiv, posebno kada su se pojavili Windows 3.1 i Windows 3.11. Win32 je bila biblioteka koje je omogućila 32-bitnim programima da se izvršavaju u ovim GIU školjkama, ali Majkrosoft je i dalje bio daleko od 32-bitnog operativnog sistema. Srećom, Dejv Katler i njegov tim su bili na putu nečeg novog. Bilo je očigledno da on nije nameravao da napravi PC operativni sistem, oni su bili na putu nečeg većeg. Nešto što bi moglo stati rame uz rame sa Unix-om – Katlerovom večnom aždajom. Ukratko, on je ponovo napravio VMS. Postoji nekoliko članaka na Internetu koji se bave tehničkim sličnostima između VMS-a i WNT-a. A ako ne verujete ovom, pomerite slova koja čine WNT za jednu poziciju ulevo. Pa, ukratko, Majkrosot je platio $150 miliona Digital Equipment-u kao kompenzacija za korišćenje delova starog Digital OS-a u WNT.

Katler nije dopuštao nikome da stoji na putu realizacije njegovog dizajna i često se sudarao sa svojim programerima, starijim Majkrosoft menadžmentom, pa čak i sa samim Gejtsom. Gejtsu je bilo potrebno vozilo koje će produbiti Majkrosoftove markentingške strategije, pre nego robustan OS. Uspeh Windowsa je naterao Majkrosoft da promeni svoju strategiju, tako su NT programeri bili primorani da unaprede 16-bitni Windows API u ono što se sada zove Win32 API, umesto da naprave čist i nov 32-bitni API. Naravno, većina eventualnog kodiranja na NT-u je bila urađena od strane Majkrosoftovih inžinjera, pa na kraju kvalitet finalnog koda NT-a nije bio ni u istoj ligi sa VMS-om.

Nije slučajno što Majkrosoftovo kodiranje ima tako lošu reputaciju. Izbori koji su napravljeni u Majkrosoftu su bili namerni. Nekoliko primera. Jon Ros je slučajno ostavio grešku u SimCity-ju za Windows 3.0 u kojoj je čitao memoriju koju je upravo bio oslobodio. Radilo je fino na Windows-ima 3.x. Ne beta verzijama Windows-a 95, SimCity nije radio prilikom testiranja. Majkrosoft je našao grešku i dodao specifičan kod u Windows 95 koji je tražio SimCity. Ukoliko bi našao da se izvršava SimCity, pokrenuo bi memorijski alokator u specijalnom modu koji odmah ne oslobađa memoriju. Primetite da verovatno nisu napravili slične ustupke samo za SimCity, već i za druge programe. Zašto? Jednostavno zato što je mogućnost prodaje Windows-a važnija nego tehnička superiornost i čist dizajn. Možete zamisliti koliko to ostavlja mesta za greške i zlonameran kod.

Majkrosoft je takođe poznat po svom pretrpanom softveru. To je takođe namerno. Džoel Spolski, bivši Majkrosoftov radnik objašnjava: “1993. godine, uzimajući u obzir tadašnju cenu hard diskova, Majkrosoft Excell 5.0 je zauzimao oko $36 vredan prostor na hard disku. 2000. godine, uzimajući u obzir cenu hard diskova 2000. godine, Majkrosoft Excell 2000 zauzima oko $1.03 vrednosti hard disk prostora. (..) Činjenica je da postoji mnogo jakih razloga za pretrpan softver. Prvo, ukoliko programeri ne treba da brinu o veličini svog koda, oni ga mogu isporučiti pre. I to znači da dobijate više osobina, a osobine vam poboljšavaju život (kada ih koristite) i obično ne smetaju (kada ih ne koristite). Ukoliko vaš proizvođač softvera stane, pre isporuke, i provede dva meseca stiskajući kod da bi bio 50% manji, neto prednost za vas će biti neprimetna. Možda, samo možda, ukoliko imate običaj da držite hard disk punim, to je jedan više Duran Duran MP3 album kojeg možete skinuti. Ali vaš gubitak prilikom čekanja dodatnih dva meseca na novu verziju je primetan, a gubitak softverske kompanije koja se mora odreći dva meseca prodaje je još gora”.

Naravno, ovakav način rade se jednostavno nije mogao nastaviti. Ovo je moralo poći po lošem pre ili kasnije. Nisam mislio na viruse, spyware ili na celokupnu sigurnost (ili nedostatak iste). Majkrosoft toleriše greške u softveru, pošto se problemi uvek mogu pokriti zakrpama. Međutim, sa svakom zakrpom i poboljšanjem, postaje teže dodati nove osobine u softver, pošto novi kod može uticati na sve ostalo potpuno nepredvidivo. Ukratko, softver postaje neodrživ. I Vista je došla do te tačke.

U članku, koji se originalno nalazio na http://www.smartofficenews.com.au (koji je misteriozno nestao kratko vreme posle) i na on-line verziji (koju treba platiti) Wall Street Journal-a, Dejvid Ričards opisuje šta se desilo. Džim Alčin je lično saopštio loše vesti Bilu Gejtsu. “Neće raditi,” rekao je Gejtsu u direktorovoj kancelariji. “Vista je toliko kompleksna da oni koji je pišu neće uspeti naterati je da ispravno radi”. Onda je pokazao Gejtsu mapu na kojoj je pokazano kako se delovi Viste uklapaju. Bila je visoka 2.75 metara, široka 3.75 metara, a izgledala je kao mapa za šine sa stotinama staza koje presecaju jedna drugu. Naravno, Windows bi mogao biti dizajniran da Majkrosoft može lako ubacivati i vaditi nove osobine bez prekidanja celog sistema, ali bi morao odbaciti godine računarskog koda i početi sa novom bazom. Vista bi morala biti jednostavna. Da, kako da ne... A svinje mogu da lete!

U sledećem delu ove serije, fokusiraću se na probleme koji su kasnije zagadili Vistu i o nekim prilično uznemirujućim detaljima u vezi sa Windows sigurnošću.

Bibliografija
Varvari vođeni Bilom Gejtsom - 1998, Dženifer Edstrom/Marlin Eler


Autor: Hans Bezemer

Preveo: Nikola Kotur

Originalni članak je ovde.

Дејства на документ

« мај 2022 »
мај
поутсрчепесуне
1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031
lugons projekti

bal2con

Kako postati haker

tor.lugons.png

slackbook.png

gentoo_handbook

machine

BARBOSSA